Posmatram ljude i društvene mreže povodom ove teme i na tren mi se učini da nam je svima jasno njeno pravo značenje, a zatim, način na koji sebe interpretiramo svetu,, otkriva jedan novi nivo ličnosti i ja ne znam kako se on naziva u psihologiji, ali ga ja zovem ,, nedovršena kuća”.
Jasno je da ne postoje instant rešenja ni za jedan izazov u koji nas život stavlja, ali kako smo mi to onda svoji i slobodni ako se tako ponašamo samo kada nam to odgovara?
Insistiramo na teoriji dok dela stoje netaknuta. Imam utisak da čujemo samo ono što želimo i to je, možda, nekada u redu, ali se bojim da bi puzle izvađene iz konteksta dale nejasnu sliku.
Poznajem neke sjajne glasnogovornike tihe u svom delanju. Nekada je snaga bunta koji se našao u pravo vreme na pravom mestu, pisao istoriju, sada je on ,,stil” života u skoro svakom trenutku i na svakom mestu.
Jesmo li mi to pobrkali lončiće?
Razumem, lakše je da nam bude lakše, ali teorije postoje da zasijamo kada ih primenimo. Zar to nije uzbudljivo?
Uspeh nije opipljiv, ali jeste ako se pribeleži, makar samo na stranicama naše duše.
Papir trpi sve, zato i nije čovek. Njemu je, bar, lakše jer zna ko je.
Stalno govorimo da ulažemo u sebe, da li se zapitamo šta mi to ulažemo? Od kog materijala će biti izgrađena naša kuća ( naše ,, ja”)? Da li nam kao takva služi?
Mesto je važnije od kvadrata, ,, mašta je važnija od znanja”, tu se slažem sa Einstein- om, ali za sva svoja maštanja sam se naradila. Bilo je teško ali lepo i vredelo je, uvek vredi.
Izađeš ,, presvučen” u novu kožu, brend pod nazivom ,, Jači”, spreman da osim sebe, zaista, samo voliš.. Breme si preneo do cilja a putovanje mu je dalo još veću lepotu.
Shvatiš da ne postoje ni krivi ni pravi, svako je sebi birao put i znaš, ne sve, znaš sve što ti treba.
Kuća nije dom ako je prazna. Život me je selio mnogo puta, to samo znači da imam više domova, ali samo je jedan mojih ruku delo. Dobro, ja imam četiri ruke i zamislite, oba para su jaka kad treba, ali i dovoljno nežna da isprepletana, bezbrižno leže ispod zelenog pokrivača usred oktobra, a on je, kao maj, časna reč.
Dan se sprema na počinak.
Upravo smo večerali i skoro da je postalo tradicija kod nas u kući, načinjem flašu Merlot- a, dok se sobom širi miris jasmina iz tek upaljene sveće, a Merlin se pita ,, Kad si rekla da me voliš”?
Nisam nigde bila danas, a putujem celi dan.
Od jedne do druge ključne kosti me deli nekoliko centimetara, a do oboje putujem godinama.
I jake su, ne zato što su moje, već zato što je on svoj.
Tu sam pustila koren, tu dižem krov, tu mi je dom.
Konkurs organizuje Lola magazin i Jaffa napolitanke.
The post Jaffa trenutak – Ankica Palić: Šta si danas uradila za svoju dušu? appeared first on Lola.